Đuren projde. Jen apap me zamoljaf, da ga najem jena dejka, da gi dajem seljam šo gi pratif. On je jabanđija. Vo tuđina je, pišuje pesmice. Ima nekoj probljem so zakon, dobif zabrana ne sme da boravi vo Gora. Morate da go shvatite mlad je i zeljen.
Buraz, som ga tražif ne som uspef da ga najem! Som moraf koverta da ga otvorim da vidjim šo je. Jes da si go pišuaf namerno pismovo ručno, so mastilo na ćaga, kako dolikuje ćujeko šo se kvne vo Onjegina i njegove ideali. Verovatno ti se smialje vo prodavnica ga gim si tražif guščijue pero i tinta a i apap se viđi da ti naviralje svze dok si go pišuaf pa se viđi malo mastilo ka se razmazalo po hartija.
Zatija, apap, ja som našof rešenje da go objavim oja pismo elekronskim putem (eljektrik, aljektrik ka so sakaš?) i to ne da go dajem da ti go pročitaje na „ Radio Gora“ na koj uspešno već duže vreme puštaje tvuje pesme, već na internet. Veruj mi take je najbolje, ja ka ti veljim vo internet je budućnost a Gromnik nikad ne greši. Vo susret mi iljegla redakcija od sajt „ Moja Gora“. Tija se divne mlade ljuđi. Dobro, voljet ponekoga malo da mi ge preprajet tekstoj alji se nadam oja tvuje pismo da će go objavet vo potpunosti. Važno je da se uvek pozitivne i vesele. Za svega 500 evra, (šo si ge pratif dejki vo seljam, som moraf da ge zem), 17 kila ja’njetina i 4 tepsije vruć maznik pristanalje da se oja pismo pojavi na njin sajt i take otisne vo etar i, se nadam, dopre do snen pogled od tvua neprežaljena draga gljedanica. Nemaj stra ne kažujem kua je, valjda sama će se pronaje. Sljika tvua tuje je som gim ga pratif i na, moram da ti priznam šmeker samo takof si...
Seljam pismo
Mila mua nikad ne prežaljena ljubavi,
Vo ljeto galjiba će se viđujeme. Deneska konačno isteknala dvogodišnja zabrana od prilazak tebe, kua mi je časni sud od naša divna Gora a i Kosovo odredif jer je muje ponašanje bilo socijalno neprihvatljivo. Odma da ti kažem, gim se poserem vo kundre i gim turim maunka (ćešunka). Tija šo oni nazivaje socijalno neprihvatljivo ponašanje, tija je zapravo ljubav. A oni se sljepe od ke oći i se ponašaje ko da nikad ne pročitalje stranica od nekogo Dučića, Bajrona, Disa ili bar jena pesna od Žaka Prevera. Pa ‘ajde reći mi iskreno, šo je tuje lošo šo nekoj iskazuje naklonost prema svua dejka take šo dnevno ga navika 230 puta od 25 -30 razlićite brojoj, ili šo gi pošalje broj sms-ova uz pomoć kuje bi Ipko postanaf najprofitabilnija kompanija na Kosovo i treći kvartal prošla godina bi go proglasilje za najbolji vo istorija poslovanja? Da ne zborim za tija, koljko tija bezdušne državne aparatčića ne imalje sluh za kreativnost, afektivna ljubomora i agape koj som gajif prema tebe, o božanstvo muje. Znm da sega verovatno žaljiš šo si vrištala ka si me videla ka visim na tvua tarasa, znm da žaljiš zbog tija šo som mogof da poginem i znm da sega razbiraš da som itekako imaf razlog da proverim šo rabotaš, jer toja den mi si odbila preko 40 poziva. Da se skaćim na ćetvrti sprat bila sitnica i kap vo okean stvari kuje bi uradif za tebe.
Sega nešto će ti prznam, mada misljim da već tija shvataš. MI NEDOSTAJEŠ! Jako. Da znm koj prf izgovorif kako vreme sve leći, bi mu pronašof grob, bi go ekshumiraf, bi mu se pomoćaf po mošti, bi mu se posraf, ispovraćaf, bi ge spaljif so ritualni plamen, onda ponovo bi mu se pomoćaf i bi go rasuf pepef vo nekoj dof da završi ka veprovski izmet. Jajca muje leći. Još je gore. Svaki den je sve gore i gore. Ne prestanuje. I nejće… nikad, tija već sega znm.
Mi nedostajet tvuje ruke jer so nji si otvarala muje poruke (i vrlo verovatno odma si ge i brišala), si odbijala muje pozivi, si mahala ljuđim vo pomoć na uljica onogua put ka som te jurif so prsten. A se sećaš samo ka si se zabezeknula ka som ti iskočif od zeljeniš dok si kupuala piperike na pazar vo Dragaš? Tija bilje vremina, a ne oja sega pustahija tuđina.
Mi nedostajet tvuje grudi. Dobro, sega će rećeš šo ima da ti nedostaje nešto od šogo si videf samo obrisi kroz tkanina, ali veruj mi da ge sanjam svaka noć. Mama mi udrobuje ljeb vo mljeko, ja tršenica ga k’sinam, stavam kapa so kićanka na glava, palec vo usta i ge sanjam. Prvo buden ge sanjam. Onda zaspivujem pa mi se javljaje vo son, nekako tople i mlečne. Jenput som sanjaf kako sanjam da Vudi Alena juri gigantska dojka preko nekuje polje. Zadivljujuće. Mama velji da je od previše trošenica, od toga mi praj samo bakrdan so tarator.
Mi nedostajet tvuje bedra. Priznavam, som moraf prvo da guglam šo se bedra, ali mi nedostajet svakako. Možda zatija šo nikad nesom videf kako izgljedaje, a take som sakaf.
Na kraj shvatam da mi nedostaje i tvuje ignorisanje, tvoj bes, tvuje prijave policiji, tvoj vrisak ka se oduzmaš od stra’ prilikom svakuje muje iskoćujenje od žbunoj. Mi nedostaje vođenje ljubavi so tebe (ovde molim maliciozne čitaoce da preskočet komentari vo kuje zboret kako je tija take deka moj apap nikad i ne vodif ljubav).
Ljubavi muja jedina, ti možda misljiš da je ćetrs devet sekundi naše veze malova stvar. Dobro, ti verovatno, odnosno, ti i ne misljiš da tija bila veza već trenutak pomračenja tvuje svesti kad si usred enormne koljićine igranja odlučila da se nasloniš na mene da odmoriš malo noge, ali veruj mi, tija za mene bilje najlepše ćetrs devet sekundi vo moj život. Vo trenutak ka si malko došla sebi i poljala vo polumrak na kogo si se naslonila i na kogo se pridržavaš dok ti pucalje od boloj nažuljane noge od previše igrane, ipak si pobegnala i si nastavila da igraš. Mene kroz glava mi prošlje stihoj Rodžera Votersa “mije sme samo dve izgubljene duše kuje plivaje vo akvarijum” i som znf da si ti taja, od Boga rođena a za mene stvorena. Stoga, apelujem manirom Sadika, klečim ka Mehmed za direktorsko mesto vo lokalna samouprava, kumim te kao da si ti direktor javnog preduzeća… vrati mi se, učini dostojnim ponovo moj život.
Zauvek tvoj…..
