- Sabajrola, bujrum.
- A imaš urda?
- Šo veljiš?
- Mi trebe urda.
- Aha, evo poljaj vo ovaja vitrina kakva sakaš.
- Sve.
- Koljku ti trebe?
- Sve od urda šo imate.
- Misljim apap, a ti trebe jeno kantiće, dve , so piperike, bez, ljuta, neljuta…
- Pa…nebitno. Ali sakam da zem sve,a razbiraš, daj viđi koljko imate urda uopšte.
- Šo, “URDA” koljko ga imame na lager? Ne mogu da ti kažem sve ukupno, alji ako mi kažeš kakva urda sakaš: so piperike, bez piperike, ljuta , blagaćka, možda...
- Poljaje apapće, sakam ka će mi se prijade slanoćko, da macnem so prs i da go ljižnem. Znaći urda. Demek, a mi si razbraf? Vikni babeta, poljaj koljko imate po podrumi koj vi praj urda po Gora, jer, ja ne te zimam kašmer, mi trebe sve.
- …ali ja nemam haber sega za odma koljku urda imame, niti koljko će te košta.
- Pare nese, apapće, probljem.
- Pa, onda će moram da vikam finansijski sektor za profakturu (babeta) …
- So dukati će ti platim.
- Kak’i be dukati, ti gonim Đan Franko Fizikela dezodorans?
- Dukaćića, apapće, od mlajnestećke kape nuse po sela i ostalih neautohtonih goranskih prebivališta. Onja dukati šo bilje namanjene za ćelo, za slikujenje po na voda. Gim došov den za prava namena.
- Monsinjore, ja ništo ne te razbiram, evo som pratif poruka babetu da dojde ka ce uzmogne, će moraš galjiba so nego da se dogovoriš. Seni.
- Šućur, fala ti vala će senem.
Vo radna nastanala majna. Mušterija ge prekrstila noge, prodavće vo njego gljedalo nemo, i samo zvonce na ulazna vrata se čulo, so kuje kupac označiv svoj ulazak vo radna, još se njihalo tamo-amo. Majna jedino ga zaparaf miris od ćevapi od ćevabdžinica prekoputa, bajegi, beše mu zaćurila skara.
- Nego apap, ja ne mogu da shvatim da si ti ozbiljen…
- A ti delujem neozbiljno?
- Pa, a znš žiti sve o kuje kolićine urda mije zborime… Ovogua ćujek nam šo ni ga nosi snabdeva mimimum još 10 prodavnice, a i on je samo deo od prodajna grupa, ja ne znam šo ti znaći tebe “sve”, alji ako ga otkupiš, šo, zalihe za Gora…
- Poljaj pilje, urda neće ga napušti Gora, naprotiv. Deneska je problem šo je sve izljižano ilji zaljižano, demek nedoljižano, demek malko ljižnato, zamacano nedomacano. I tija ne misjlim “ovaja godina”, misljim već čitava nedelja. Ili izljižano – ili zaljižano. Šo šogo se baviš ti?
- Pa radim ovde, babo I amiđa mi ga držet radna, alji ućim školo za kompjutori…
- Eto, I ka ti ide nauka apapće?
- Za sea, berićatversan fino.
- Hm, a će go završavaš, će go položujes?
- Aman be, tazr, desetka.
- Eto viđiš, zaljižano k’a frizura Riki Martinova. A šo će rabotaš ka će go završiš školo?
- Pa inšAlah, ovde ke babeta I miđeta vo radna.
- Eto viđiš, izljižano , goranskoto.
- Ne može poizljižano da bide.
- Eeee pa, apapće, neje tija vo ret, zaljižane frizure se za ljudji šo progljealje vo plajna među ovce, pa dalje vo Italjija, Švedsko, Francusko, Švajcarsko tija se umetnici, pravi ,,hipsteri’’, nam običnem Gorancim I dalje šo lutame, ma ke god da sme na dunjava, trebe da ni je razbarušena iliji ka mene kratko ošišana !
- Pa ja ne znam običnogo Goranca koji doiđa da kupi “SVE od URDA”.
- Ne, ja nesom običen Goranec, ali som Goranec.
- Pa i ja sam Gor…
- Ti si težok ćendik . Ja sam Goranec, ja zastupam običnogo Goranca, ka ti trebe nešto – navikaj Goranca.
- Znaći, po zanimanje – Goranec…Ljelje … postanujem skeptićen…
- Koj ti ga sredif rabota ovde?
- Pa babo I amiđa..
- A bi ga imaf rabotava bez babeta I miđeta?
- Ne bi ga imaf…
- Onda tvoj babo i tvoj miđo se isto Goranci. A si sredif ti nekomu rabota?
- Ne’e…
- Onda si ti ćendik, viđiš kako sve poljeka se uklapa.
- I dobro, ti si demek “Goranec za urda”.
- Ne, ja som Goranec za balansiranje između tija šo Gorancim trebe, i onja šo misljet da im trebe.
- I ka se radi tija so urda?
- A pratiš skorašnja previranja vo Gora povodom Briselskog sporazuma, a pratiš uopšte previranja vo Gora, poznata ti je naša istorija od prvog veka pre nove ere pa do deneska?
- Đene, đene...
- Eto, apapće, zbog tija ni trebe urda.
- Slušam…
- Pa onja , narod ka ne znje na kua strana veter duje, ke može pojće da maca, da liže urda? Ge izmenjaf vlasti ka čaša kosmopolitena šiparičkih ustiju, i sad kao nešto paradira praj jen đuren vlaška, buka , podbara, ponad Resteljica, Rabećke livadđe, ponad Brod som zabrajf ka se vika, vo Borje, vo Šištejec vo Jelovjane, vo Urvič, vo Orgosta…– srpsko, bošnjačko, albansko, musljimansko, vehabijsko, goransko, vanzemaljsko, pravi od politika estrada. A je take?
- Ni ja ne bih rekof poubavo apap.
- Eto viđiš, tija je dosta uljizivanja!!
Će bideme tija – će bideme oja , narodu se stutuljajsalo , će ide urda vo propast će se ljiže na sve strane. A od druga strana, pazi može da ispane naslov : “SVET ZNJE ZA GORANCI, GORANCI ISPANALJE KUL”.
- Goranci po zanimanje?
- Ma ne be, vake Goranec… I šo sega, ka ti zvuči tebe toja naslov?
- Nezanimljivo.
- Upravo take, izljižano ka gumenica, ka ćelava guma od ponika, dosadno, prevaziđeno. E tuje nastupame mije. Goranci ne verujet da može nešto da bide take glatko, stvarno. Ne možet da prihvatet da je sve čisto i mlako, da urda so prs se maca poljeka, mora nekua destrukcija da se desi, pa makar autodestrukcija. Jope, ni zaljižano ne im valja – mlogo napet narod, čim će viđi nekua nepravda, mlajnesti gi se nakrivila kapa, nogajce gi se blatnjave, taja ovogua go ostajla, toja onaja ga prevariv, na svadba gim zavrna doš… – odma se digina kuka i motika, prašina, tračoj, mađije se prajet, kvnene na sve strane. Oni verujet da sakajet, možet svekede da se namacaje, sve da probaje, da je sve čisto i jasno, i onda prajet šou ka će shvatet da od mlogo ljiženje I macanje “urda so prsti” izgubilje svuje otisci – poslje im je ustvari krivo, ustvari jope dosadno.
- Vau. Se osećam k’o da mi nekoj upravo objasnif razlog zas Aljim Šuplja saka da izdaje CD. Alji svaka nada mi bila izgubljena…
- Aaa, apapće, oja je samo uvod.
- Zašto onda kupuješ urda, zaš tojlko?
- Pa a se sećas ovogua Briselski sporazum , posle duže vreme ni trebe veća količina urde, da se naučime da macame po malo.
- Alji šo je efekat zaš baš toljku kupuješ?
- Pa da ge naučime ka se maca. Će viđiš svi ka će se smiret k’a hipnotisane. I tija i oja i tamo i vamo. Za tija je urda.
-Ni trebe za zlatna sredina, za srednja klasa od postojeća jena, đuren “malko šarenija” urda , mediokritet k’a nacionalni moto.”MACAJ” Atlantiđani da se žive bi ni pozavidilje.
- Atlantiđani be nes…
- Aj ne trambuljkaj apapće, ja da som ućif geografija sega bi prodavaf isto urda za miđeta!
