Nasipa evo dvaese ljeta,
dvaese ljeta vo gora zeljena.
Apap moj niz gora još će šeta,
a ja, ja će idujem vo tuđina.
Familjija velji airljija,
majćica Gora traje.
Sega će bidujem jabanđija,
će vidjim vo tudjina kaje.
Duša me bolji,grlo mi se stegina.
Takva mi je pišanica.
Život me tera vo tuđina,
će ga ostavam mua majćica.
Ne znam koga će se vraćam,
koga ce vidjim naše dejke,
samo seljami će praćam.
Će ge brojim denoj teške.
