Proljeće stvarno stignalo. Ah, Đuren a ima nešto popristalo nego Đuren pa još vo Gora. Tija som skapiraf pre nekoj den vo dvor,  kede ka i svakoj savesni Goranec som  posmatraf naša prelepa priroda kua ni je bukvalno na dohvat ruke tuje skroz neiskorišćena. Nakon 25 minuta sedenja, bilo je vreme za moždana pauzu, jerbo je stoljica bila stvarno neudobna, planine i ljivadže postanalje  nezadovoljavajuće, ogromne kuće šo niknalje vo poslednje vreme vo komunistički fazon mi blokiralje čist vidik na netaknuta priroda , a i som videf  apapa  ke se mota nokulo, verovatno bi sakaf da ideme po Peja i na jen kraći 50-minutni razgovor  za tija šo kako i kede za Travke. Jer već vo dvor došlo do zasićenje, mozok se zaparif ka vo gasna komora i jedva som čekaf da iljezem da se prošetam kroz selo. I toga me udrilo.
Toja osećaj. Ka će go osetiš Đurenski duh, proljećen den tuje je. Flešbek na detinjstvo. 1995,  so muje na Vlaška, stoljnjak na zeljena trava, dvojnice sokće, turbo žvake, bolero, sve je tuje. Prijatan miris roštiljia se širi niz cela Vlaška. Roštiljdžija so leptir mašna, socijalističke brkovi i manjkom sekutića, šo  se odaziva na “Saćo”, donosi 3 porcije ćevapi. Sve oja savršeno si go razbraf ako, ka i ja, željno si go iščekuaf svaki Đuren, al samo da bi se zavalif na Vlaška i uživaf.
I take, Đuren stvarno donosi nekoj do jaja vajb, spaja ljuđi, podmalđuje žene, otvara piva. I zaslužuje tekst zbog tija. A se sećaš  kako si ka klinac moraf  da pišuješ  sastavi Đuren. Poznate ti se generičke rečenice:  Proleće je tu, tu su i zeleni tepisi i visibabe, Đuren nam je na pragu… Ha, ha, ha
I zaista, šo si mogof ka klinac da pišuješ za Đuren? Đuren  je vreme za raspadanje, zajebancija i generalno za nekakva skroz bez sadržajna zanimacija.  Mije  misljime na tebe, i ovde ti nudime par gotove rešenja, kako da go dočekaš Đuren, ke možeš sve da ideš za Travke sve od zavisnosti kako planiraš da proživiš Đurenske čarolije.  :
Ja da se prašujem, ja za Trafke bi ostanaf doma i bi ge prespaf. Alji, vo togua  slučaj, ljuđi će me gledaje ka čudaka, a iako som hejter, takođe som i licemer, pa mi je stalo do tija  šo će  misljet. Osuđen som da ge čekam, osuđen da bidem deo od togua haos. Moram od više zla, odabrati najmalovo.

Vo svuje selo…

Mhm, da viđime…Vake kafane će radet, sigurno. Će puštaje random muzika kua ilji je sega poznata pesma za par meseci za na neće znje nikoj, ilji će puštaje pesme od osamdesete pa sega sakaje da naprajet kambek. Postakija tupani, nibet ka podrška posle 2h. Se ljušti Peja može i po nekoj štok. Spektakularna logorska vatra. Neka će preskoćim. Random pesme verovatno će bidet Malo viski, malo koka kola ili Milionerče, Cigani malo pred kraj će ga povadet stvar, ali neće se ni čujet zbog očajno ozvučenje vo naše kafane. Deca će se ponapijet će zapaljet vatra će  mi kršet flaše vo noge   Ladno pivo će nestane vo  3h. Spektakularna logorska vatra . Prdni i staj upaljena šibica. Vizuelni efekat je bolji.

Vo tuđo selo

Da. Nikoga ne ti veljet ‘ajde tamo i tamo. Nego: “Apap, daj da malo promenime, da ideme  negde vo drugo selo za Travke” “Drugo selo” varira od  “Vraništa” do bilo kuje do 11h – 12h pa “Vraništa”. U najveći broj slučajeva, za mnogo goljeme  ekskurzije neće imaš  kinta. A i da imaš, svejeno će se odlučiš odma da ideš vo Vraništa. Muzika random Ceca, Dragana, Ceca. Neka će preskočim.

Po plajne i proplanci

Prvo do jeno 12h - 1h, dok ne počelo vo kafane da se bere probrano društvo, npravaš niz pivo, štok, pivo, štok, pivo. Kasnije,divljina kljiskaš, paljiš jope spektakularna logorska vatra. Piće neograničeno od gepek (ako si pravi Gromnik, za tebe beskonačnost u piću ne postoji) i zakuska. Zakuska. Zakuska?! Pršuta od pre tri dena ispod sedište. Neka će preskočim .
 

Sledeće sabahalje  stignaf  i Đuren ,naravno poslje k’penje so travke

      Izuzetno sam se provef na Vlaška. Saba’alje, popladno, akšamesti ka šo sakate. Bilo baš divno, a taja divota zaslužuje da se ispriča vo celosti.
Još sinojka za Trafke som ge potrošif sve pare od štek za Đurenske praznici. Mi ostanalje još 13 evra i 63 centa. Šo  so 200 evra – kuje mi ge daf tokom poslednja poseta domovini Gori  pečalbar miđo Murdžo sa Tajlanda  – čini moj Đurenski  budžet so koji trebe da  naprajm  haos, da se nalijem  ka budala, da igram so nekua dejka, da zvrtim nekuj krug, da ge iznakitim Cigani, malo na svirla, malo na tupan, pa jope krug so omladina, svirla, tupan, korzo, pivo, tupan ,svirla, pivo, štok, korzo, I na kraj ce se dogegam nazad do krevet. Jer tija je, je li, smisao Đurena.

Se ćuvujem so drugari se naiđame ke  deset, na dogovoreno mesto, šutiname kave i po kuje pivo, takozvano zagrevanje. Demek prva stanica trebe da bide kafana vo selo, poteškoća za kasnije može da ti predstavlja  činjenica da ako ne voziš, kasnije teško da će naješ prevoz. Take mua ušteđevina sinojka od Travke  13 evra i 63 centi  odlazi u vo džep vozača, od skoro pa rashodovana Lada Niva, koji se predstavlja ka taksista.
A na Vlaška – da viđiš demokratije. Ka i svaka godina, tamo za svakog ponešto. Električne gitare Smak –RM Točak, White Snake uživo…., Snoop Dog i dr. Dre  za hipstere i ove što se lože na duboke reči. Haos ludilo… Ma važi, ali vo dremka,  samo  Black and White World – tupani i svirle, nego šta. Kroz masa terljizi se probija gomila preduzimljivih ljuđi samo da najdet koja flaša ladno pivo. Ovaja godina konačno se obezbeđeni  i toaleti, odnosno ćenefi, Gora misli i na ekologija  plastične konzerve pune so govna, ispred kuje  se nakupif red k’o da se deljet akcije Epla. Moćam  vo Borćića ka i uvek , policajec  me opominje so reči: „Ti take i doma“ „Ne, apap“, odgovaram, „živim so četvorica cimera, radime bauštel so Turci na, vo jednoiposoben stan, nemame ni terasa, a kamolji borova šuma.“
Poslje dužeg moljakanja da me pušti bez kazna, jer tek posle petnaes godine som došof vo Gora na Đuren, laški za sadržaj vo bešika se vraćam na slavlje.
Tupani na Vlaška  davaje svemu i auditivni ugođaj, bubne opne se na iskušenja, nekoj  upravo iskršiv flaša od glava krv šiklji, ali tija ništo ne može da pomuti čarolija Đurenskog dena.
Negde oko 6h akšamesti mi stigina niz  generičkih poruka vo stil  „ja ovogua Đuren ne mogu da bidem so tebe, alji sve naj najbolje željim da se provedeš  miđo Murdžo so familjija“. Kada je malo splasla ekstaza usled činjenica da je  sumanuto više da se šetaje na dvesta metra gore, dolu, da se ponavlja tija vo nedogled, apapi i ja preglasavanjem odlučujeme da se uputime na kućna žurka, na kua ranije bejasmo pozvani.
Dolazak nas petorica ozbiljno narušif ionako klimava polna ravnoteža na drugarovo gnezdo, te je sega nas 10 gromnika pijano pokušavalo da terenski ispita ćante  5  pripadnica lepšeg pola, od koji su neke u taj „lepši pol“ spadale samo figurativno. Piće odavno nestanalo, po stoti put puštalje Tekra zšaćo želaš…

 

Kako poslje velikih euforija, a posebno onih nepotrebnih, uvek dolaze teška spuštanja, oko 11h - 12h  već sme pijuckalje kave i sokćića  i sme zborilje za stanje vo Gora, sme kritikualje zašto mlad i pošten svet, poput nas, ne može da najde normalna rabota vo ovaja pustara. Nego morame da begame dalje vo beli svet. Ne znam kako sme došlje do nacionalna goranska kriza, ali se jasno se sećam nekoj ka pomenaf  Titeta pa Envera Hodža.  Se nastavilo so rasprava ko je veći komunistički projekat i koj ima veće komplekse, da sme mije jen ogromen nus proizvod, da bi se, oko jen sa’at, razišlje so ubeđenja da veće, neizlečive komplekse svakako imame mije same našinci.

       …Đuren prošof. Nesom spaf mlogo, som se probudif so mučnina, glavobolja i dehidratacija, simptomi onja šo narod naziva  mamurluk. Som pokušaf da navikam miđeta Murdžeta, da go prašam kakva je situacija na Tajland koga kreće bauštel so Turci, nije išlo. Zašto bi mi uopšte nešto išlo? Zašto sega, ka već ne mi idalo za Đuren? Zašto slavime  dolazak proleća, zašto slavime “Đuren” , zašto slavime nešto što nam ničim ne nagoveštava boljitak?