Po profesiji je stomatolog. Fakultet je završio u Beogradu. Mnogo je učinio da se zdravstvena zaštita približi našem narodu. Bio je direktor doma zdravlja u Dragašu, kao i saradnik srpske akademije nauka u projektu GOS ( Gora, Opolje i Sredska). Trenutno zivi u Beogradu.
Jedan je od onih koji je godinama sve specifičnosti, tradiciju našeg naroda smestio u knjige i publikacije.
U periodu posle rata 1999. godine biva proteran sa svog radnog mesta u domu zdravlja gde je radio kao direktor i iz Dragaša. Kako ekipa portala nezvanično saznaje, gospodin Harun je 12 sati pešačio preko planina da bi došao do Makedonije odakle su mu pomogli da u Beograd ode živ.
A u njegovu napuštenu kuću ušli su ljudi Albanske nacionalnosti i uništili mu biblioteku od čak 2000 knjiga.
Prvu samostalnu knjigu narodnih pesama iz gore objavio je upravo gospodin Harun 1987. godine. Zahvalnice ostaju ljudima iz tadašnjeg lista "Jedinstvo", zahvaljujući njihovom razumevanju knjiga je bila objavljena. Reč je o knjizi "Goranske narodne pesme"
Knjiga se sastoji od 421 objavljenih pesama od ukupno preko 1000 prikupljenih koje su raspoređene po Vukovoj klasifikaciji.
Raspoređene su na pečalbarske, ljubavne, porodične, obredne, pesme o radu, rodoljubive,uspavanke,brzalice, balade,običajne, šaljive.
Godine 1989. ovo amatersko ndahnuto delo krunisano je vukovom nagradom. Što pokazunje kolike su vrednosti knjige iako je izašla kada su se na političkoj sceni spremale velike promene .
Zejnel Zejneli je naš veliki novinar i književnik.
Pisao je za srpsko područje gde se i pokazao kao fantastičan novinar i književnik.
Rođen je 5. Septembra 1950 godine u selu Brod.
Osnovnu i srednju školu završava u Prizrenu a studira na pravnom fakultetu u Prištini.
Novinarstvom počinje da se bavi 1970 godine i ubrzo postaje zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975 postaje dopisnik "Politike" iz Prištine i Kosmeta.
Najznačajnije delo mu je knjiga po kojoj je doživeo najveću popularnost " Ko je izdao revoluciju" iz 1989. godine. Koja je bila zabranjena i skinuta sa štnda na sakmu knjiga u Beogradu, zbog jenog pasusa, u kojem se pominje krivica Josifa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja.
Do 1999. godiine živeo je u Prištini a sada živi u Subotici, gde je i član Društva književnika Vojvodione.
Autor je knjiga: :"Kosovo - povratak Srbiji", "Kosovska svakodnevica", "Mirovna Misija", "Ambasador", "Kosovsko nerešeno pitanje" i "Kosovo i Metohija - Mi ili oni".
Hamid Isljami je jedan od naših najistaknutijih pisaca.
Rođen je 1. Maja 1959 godine u selu Rapča u tadašnjoj FNRJ (Federativna Narodna Republika Jugoslavija).
Pisanjem se bavi još od ranih srednjoškolskih dana kada su ga kao i sve mlade pesnike inspirisali ljubav i zivot. Ali 1987 godine je bio
neki njegov književni pocetak, kada je prošao na jednom konkursu u Svrljigu sa pesmama pisanim na lokalnom jeziku Gore.
Pisao je na lokalnom jeziku Gore prvenstveno, ali zavisno od inspiracije pisao je i na srpskom jeziku.
Gora i sve ono što ona nosi, ljudi, priroda, obicaji inspirisalo je naseg Hamida kroz njegovu bogatu književnu karijeru. Nažalost danas naš pesnik ne može da se pohvali pisanjem, jer kako godine prolaze tako kod njega ponestaje volja za pisanjem. Naime čovek koji je objavio deset knjiga poezije i proze kao i nekoliko poznatih radova u različitim književnim časopisima prestao je da piše. U jednom intervjuu izjavio je kako nije mogao da gradi karijeru na tuđoj muci. Nažalost sve loše stvari koje su se dogodile u pokrajini sa koje potičemo ( Kosovo, Gora ) kao i sve loše stvari koje su zadesile naš narod poslednjih godina, nisu delovale inspirativno na njega.
Hamid Isljami je čovek koji je težio ka velikoj književnoj karijeri. I pored deset objavljenih radova ostao je veoma skroman, za sebe uvek govori da je bio i ostao lokalni pisac.
Hamid se nasao u antologiji pisaca na lokalnim dijalektima, a njegove pesme i priče pojavljuju se u mnogim poznatim kjniževnim časopisima širom zemlje.
Nasao se i u antologiji pisaca sa kosova i metohije u kojoj čuveni profesor Danica Andrijević o Hamidu piše: " Isljami afirmiše goranski izgovor kao um etnički jezik. U lirskom diskursu ovog autora dijalekt očuvava arhaične slojeve narodne mudrosti i deluje inovantno i neobično. Ruralni arhetip, u formi i strukturi moderne pesme, dejstvuje energijom jezika, koja nosi fuziju starog i novog, tradicionalnog i modernog. Originalni spojevi Hamida Isljamija imaju i misaone poruke i semantičku nosivost. "
Poznati kritičar Zoran Vučić je uvek imao puno reči hvale o delima našeg pisca. A po pročitanim kritikama bićemo tako slobodni da kažemo da je najveći utisak na ovog kritičara ostavila knjiga " Među nas i vo nas" koja je objavljena 1993 godine.
Hamid se oprobao i u sliikarstvu međutim posle nekog vremena zaključio je da nije previše uspešan u toj grani umetnosti.
Polemiše se kako je Hamid spremao još dva romana koja još uvek nije izdao. Naš tim se iskreno nada da ce ih Gospodin Hamid Isljami objaviti i time ponovo obradovati sve svoje brojne čitaoce. Ne moramo ni da pričamo o tome koliko bih to značilo za naš mali narod i našu umetnst i kulturu.
Danas Hamid živi i radi u školi u selu Rapča. Posvecen je veri i svom voljenom unuku.
Toliko o Hamidu Isljamiju za sada.
Ostalo nam je jos da vam predstavimo njegova dela.
Nazif Dokle je rođen 15. januara 1945. godine u selu Borje goranskom selu u Albanskom delu Gore. Završio je srednju školu za skulpturu i visoku školu za albanski jezik i književnost.
Radio je u mnogim školama u Hasu i Kuksu.
Bio je scenograv, direktor muzeja, režiser, metodičar, glavni ispektor obrazovanja.
Objavio je više od 120 naučnih članaka u dnevnoj štampi i periodici.
Učestvovao je na mogim seminarima i simpozijumima, kako domaćim tako i međunarodnim, sa preko 35 naučnih saopštenja iz oblasti etnologije, leksikologije, jezika, istorije, književnosti, pedagogije, pozorišta, muzeologije, narodne matirijalne kulture.
Napisao je scenario i režirao 12 dokumentarnih televizijskih filmova.
Autor je desetine skulptura, radio je duborez, bakorez, grafiku.
Imao je više samostalnih i zajednickih izložbi.
Autor je 30 knjiga i brošura.
Jedan je od utemeljivača i urednika etnokulturnog društva "Gora" osnovanog 1991.godine. Ideolog je i organizator mnogih manifestacija kulture Gore u gradu Kuksu.
Jedan je od osnivača i urednika novina "Drini"(Kuks,1992.)
Dobitnik je zvanja Zaslužni ucitelj (1995) kao i drugih odlikovanja.
Objavljene knjige:
Rođen je 8.decembra 1939 u selu Zli Potok.
Kao i mnogi naši sunarodnici i njegovi roditelji zbog teškog života na Kosovu, uputili su se u potragu za boljim životom. Odlučili su se baš za Beograd. Tada je imao samo pet godina,jasno nam je koliku je promenu doživeo i koliko je bio fasciniran velegradom. Tu je i pohađao školu a u slobodno vreme je prodavao semenke. Bez fudbala nije mogao. Počeo je da trenira u "Pobedi", nižerazrednom klubu sa periferije grada.
FK Pobeda ( Beograd)
U ovom klubu je Jusufi napravio prve fudbalske korake.
FK Partizan (1957-1966. -Kao profesionalni igrač.)
Ljudi iz Partizana su vrlo brzo posle njegovog pristupka "Pobedi" uvideli njegov veliki potencijal i talenat i brže bolje ga doveli u svoj klub.
Sa nepunih 18 godina Julka (kako su ga zvali navijači i suigrači) je debitovao za prvi tim Partizana.
Pripadao je čuvenoj generaciji "Partizanovih beba" sa kojima je osvojio ČETIRI TITULE ŠAMPIONA JUGOSLAVIJE. Igrao je u FINALU KUPA ŠAMPIONA 11. maja 1966. godine u Briselu protiv čuvenog Reala iz Madrida.
Zadržao se u partizanu dugih jedanaest godina.
Ajntraht Frankfurt (1966-1970)
Pružao je sjajne partije za četiri godine provedene u ovom klubu. Navijači su ga prosto obožavali kada bi on izašao na teren stadion bi brujao.
Germanija Vilsaden (1970-1972)
FK Dornbrin (1972-1973)
-Za reprezentaciju Jugoslavije je debitovao u Tel Avivu 1957 godine igrajući za olimpijsku selekciju. Igrao je sve kfalifikacione mečeve, bio jedan od najboljih i zajedno sa reprezentacijom osvojio je ZLATO NA OLIMPIJSKIM IGRAMA 1960 godine. Iste godine je osvojio SREBRO NA EVROPSKOM PRVENSTVU. Te godine je bio drugi igrač u reprezentaciji Jugoslavije.
A po završetku igračke karijere ostao je u fudbalu i započeo trenersku karijeru.
-Šalke 04 (1980-1981)
-Vatenšejd 09 (1982-1985)
-1860 Minhen (1986-1987)
-FK Partizan (1987-1988)
Radio je u klubovima znamenitih fudbalskih centara u Nemačkoj a potom i u Austriji.
Ima završenu Partizanovu školu fudbala, Herbergovu,i Bečku visoku školu fudbala. To sve i veliko igračko iskustvo ga čine vrhunskim trenerom.
Julka je bio veoma dobar igrač,imao je sjajan odnos sa navijačima, trenerima i saigračima. Iako je igrao u odbrani, uspevao je da čuje kako ceo stadion skandira "Ju ju Julka" .. Igrom je bio ispred svog vremena,danasnji klubovi bi davali milione za njega. Bio je dostojanstven, pošten, moralan, siguran u sebe, vredan, optimističan. Prosto jednom rečju poseban.
Svojevremeno je posećivao našu Goru kada je bilo prilike. Nezvanična informacija je da je poslednji put bio u svom kraju 1985. Sada zivi u Beogradu . Nikada nije zaboravio odakle potice ali godine su ga stigle stoga ne svraca vise u svoje rodno selo.
Zli Potok, Gora i Kosovo su bili ponosni kada igra Jusufi.
Mnogo je približio nas narod ostalima.
Sada je ostao legenda. Primer za nase mlade naraštaje.
A našem timu je cast što je spremio tekst o ovom velikanu.
Miralem Sulejmani (rođen 5. decembra 1988. u Beogradu, SFR Jugoslavija) je srpski fudbalski reprezentativac goranskog porekla koji trenutno igra za holandski FK Ajaks, na poziciji veznog igrača.
Ponikao u mladim kategorijama FK BSK Batajnica. FK Partizan je Miralema Sulejmanija doveo u svoje redove kada je imao nepunih dvanaest godina, školovao ga i fudbalski obučio, obezbedio mu vrhunske uslove za rad i, između ostalog, snosio troškove skupe i komplikovane operacije, obavljene u inostranstvu, koja je otklonila tešku povredu i omogučila Miralemu Sulejmaniju nastavak fudbalske karijere. Prošao je sve mlade selekcije Partizana.
U septembru 2003. potpisao je ugovor o stipendiranju sa FK Partizan koji je isticao u januaru 2007. godine i kojim se, između ostalog, obavezao da prvi profesionalni ugovor kada se za to steknu uslovi, potpiše za FK Partizan. Međutim, Sulejmani u decembru 2006. potpisuje za holandski Herenven i bez obeštećenja postaje njegov član, tako što su Holanđani našli „rupu u zakonu“. Partizan ga je suspendovao na godinu dana zbog toga što je bez dozvole kluba otišao u Holandiju i potpisao ugovor sa Herenvenom. U martu 2007. dobio je dozvolu Svetske fudbalske federacije (FIFA) da igra za holandski Herenven. FIFA je holandski klub obavestila da suspenzije FK Partizan i Fudbalskog saveza Srbije ne važe, odnosno da može da licencira mladog fudbalera.
Bio je standardni član mlade reprezentacije, dok je za A tim debitovao 6. februara 2008. godine u Skoplju u prijateljskom susretu sa reprezentacijom Makedonije koja je završila nerešenim rezultatom 1-1. Posle završetka sezone 2007/08. u Holandiji Sulejmani je dobio priznanje za najboljeg mladog igrača Holandije, koju dodeljuje Fondacija Johan Krojf. U žiriju su bile legende holandskog i svetskog fudbala - Johan Krojf, Gus Hidink, Marko van Basten, Rud Gulit. Nagrada mu je bila uručena na gala svečanosti 1. septembra.
Sulejmani je 4. jula 2008. potpisao petogodišnji ugovor sa Ajaksom, koji je platio Herenvenu 16,25 miliona evra da ga dovede u svoj klub. Ovo predstavlja dosadašnji rekord u holandskom fudbalu. Sulejmani tvrdi da nije znao koliko je Ajaks platio.
